Петроварадинска тврђава спада у ред најочуванијих и најлепших великих фортификацијских објеката у Европи, а под заштиту државе стављена је 1951. године, од када представља културни симбол града и туристичку атракцију. На Тврђави се данас налазе Музеј и Архив Града Новог Сада, хотел и ресторани, атељеи и галерије ликовних уметника и уметница, Академија уметности, Астрономска опсерваторија, Планетаријум и други садржаји. Годинама се овде одржава и велики музички фестивал Exit.

Њена површина износи 112 хектара, а подземне војне галерије на четири нивоа биле су дугачке нестварних 16 км. Тврђава је имала „водени град“, односно канале између бедема који су, према потреби пуњени водом из Дунава, као и горњу тврђаву, која је данас туристичка атракција. Колосално утврђење са посадом је за тадашњу ратну технику било неосвојиво, па је названо Гибралтар на Дунаву.

Камен темељац данашње Петроварадинске тврђаве постављен је 1692. године. Са извесним прекидима изградња је приведена крају 1780, а уз тврђаву је изграђено и урбанизовано Подграђе. На изградњи тврђаве радило је и околно српско становништво. Срби су због тешког кулука проклели Тврђаву, да јој „кисело дрво“ уништи темеље и да је сруши. Прича се како је цигла додавана из руке у руку, од циглане с Транџамента до градилишта. Петроварадинска тврђава броји невероватних 40 милиона цигала утрошених за изградњу овог монументалног утврђења, а како никада није заиста употребљена за заштиту од продора Османлија, сматра се једним од најпромашенијих инвестиција Хабзбуршке монархије. Ипак, њена генијална архитектура на неколико нивоа заштите спречила би нападаче већ при првом покушају да је освоје.

Као званична година завршетка Петроварадинске тврђаве помиње се 1780, мада су неки радови трајали до 1790. године. Она је и тада била најсавременија тврђава Аустроугарске монархије. Ова фортификација заузима друго место у Европи. Већа од ње је само тврђава у Вердену, али је она претрпела знатна оштећења у Првом светском рату.

Осим музичких наступа, Дочек 2023. у Новом Саду обележиће и спектакуларне изложбе и други визуелн и програми – изложба „Милева: Ми смо стена” инспирисана великом српском научницом светског ранга, Милевом Марић Ајнштајн, у Музеју града Новог Сада, аутора др Душан Јововић, као и Теслина светлосна галерија у оквиру које ће своје визуелне радове на Тврђави приказати Доријан Колунџија, који води студио за нове медије „Галерија 12”, чији је један од пројеката Музеј будућности у Дубаију, Chida Yasuhiro из Јапана, један од Артдексових (Artdex) „Девет изванредних светских уметника светлости” и Павла Беранова из Чешке, добитница награда за интерактивне инсталације и најбољи дизајн осветљења.