О нама

„ДОЧЕК” КАО МОСТ КОЈИ СПАЈА

Две нове године, два рачунања времена, два писма и две уметности, кроз два програмска концепта и кроз два отварања Европске престонице културе, биће јединствена прослава у Европи. Зато, Европљани и Европљанке, придружите нам се у заједничкој прослави интеркултуралног идентитета Новог Сада кроз посебно осмишљен програм отварања, који ће на бројним градским локацијама славити вредности различитости кроз традиционални и савремени уметнички израз. Кроз слављење разноликости и стваралаштва, велике перформативне спектакле, атрактивне светлосне и дигиталне форме израза, као и мултимедијалне догађаје, створићемо непоновљиву атмосферу која ће послужити као увертира за узбудљиву годину титуле Европске престонице културе, испуњену јединственим уметничким и културним програмима намењеним најразличитијој публици.

Прелазак из једне године у другу и спајање два рачунања времена у оквиру „Дочека”, били су повод да размишљамо о времену и енергији, а кроз њих о људима, процесима, просторима и програмима, како бисмо показали са каквом снагом култура може да преобрази наш доживљај света. Програми свечаног отварања Европске престонице културе одржавају се у славу времена, његовог мерења и његовог симболичког и културолошког значаја.

Почетком 20. века само у једном региону у Француској постојала су четири различита начина мерења времена, а свега неколико деценија раније било их је више од педесет. А онда се десио велики преображај: у 10 часова ујутро, 1. јула 1913. године, са Ајфеловог торња је послат временски сигнал широм света – независна локална времена устукнула су пред енергијом глобалне електричне мреже. Тако је настало „светско” стандардно време, односно нормативно мерење времена у складу с којим се и данас будимо, хранимо, информишемо, крећемо, обављамо свакодневне активности – и славимо годину титуле Европске престонице културе! Локална времена су свакако имала свој шарм, али свет се повиновао новој енергији – импулсима који су путовали светом брзином светлости.

Али, постоји ту још нешто! Више од века касније, у данашњем глобалном свету непрестано изнова откривамо и стварамо шарм локалног, јер „различитост је наша снага”. То је, уосталом, и уверење на ком почива наш програмски мост „Дуга”. Век након глобалне стандардизације времена, титула Европске престонице културе била је дугоочекивани оквир кроз који је постало могуће представити како се плурализам локалних вредности стапа са заједничким европским вредностима, и показати не само како је могуће превазићи супротности на којима се често инсистира, већ и како живети и уживати на прелазима који спајају раздвојене обале видљивог и невидљивог. Програми „Дочека”, као и сама историја Новог Сада, управо су израз таквог прелаза.

Дочек Нове године у Новом Саду је специфичан због његове интеркултуралности: Нова година се дочекује двапут, према „новом” грегоријанском и „старом” јулијанском календару, 31. децембра и 13. јануара. Овај дуализам је био повод да временски аспект „Дочека” фигуративно посматрамо из два културолошка угла: први, „српски народни календар”, ослоњен на црквени календар, био је у Србији у употреби до 1881. године. По овом календару, ушли смо у 7530. годину од библијског потопа, која ће трајати до пролећа 2022.

Овај „српски народни” календар води нас у правцу традиције и њене савремене интерпретације, тј. ка програмима који се баве прошлошћу на нови начин, попут обележавања славе у културним станицама или великог пролећног окупљања у Врднику у славу древних природних циклуса, односно у време дочека Нове године према „српском народном” календару. Други календар је грегоријански, који се у Србији употребљава званично од 1919. године, и преко којег је током последњих стотинак година Нови Сад постао део глобалног рачунања и устројавања света. Грегоријански календар симболички води ка модерном и глобалном Новом Саду, чија историја у тако рачунатим оквирима сеже све до неолитског доба. Тако хронолошки сагледана историја града биће приказана, у оквиру програмског лука „Дочек” кроз једну трајну поставку на Позоришном тргу, дуж линије где се некад налазио почетак Јеврејске улице.

Свесни сложености феномена традиције, желели смо да искористимо њихову симболику како бисмо град претворили у свечани простор који ће Новосађане и све њихове госте извести на улице у славу европске идеје културног плуралитета – од 31. децембра, преко 1. јануара, па све до 12, 13. и 14. јануара када ће се, у затвореним и на отвореним просторима, одвијати различити програми који заједно прослављају Нове године и све нове мостове које Европска престоница културе гради међу људима. Последњег дана децембра, у Новом Саду ће новогодишња прослава обухватити не само ужи и шири центар града, већ и мост Дугу, као и Подграђе тврђаве.

Дочек по јулијанском календару, 13. јануара 2022, биће обележен догађајима у вечерњим сатима, на више од 20 локација у затвореном широм града, уз учешће више од четири стотине уметника и музичара из Европе, чиме се откривају не само нови музички токови, већ и нови простори стављени у службу културе. „Дочек” већ годинама открива нове локације на којима култура спаја неспојиво: најавангарднији бенд екс-Југославије „Лајбах” наступио је у Српском народном позоришту, најбољи трубач на свету, Дејан Петровић, са својим бендом је донео звуке српске трубе у Реформатску цркву, севдалинке су извођене у Синагоги, врхунски џез у Радничком дому, а експериментална електронска музика у Матици српској. Можемо с поносом рећи да су у оквиру „Дочека” наступили: најбоља млада европска џез басисткиња Кинга Глик, виолиниста Стефан Миленковић и прва виолина лондонске филхармоније Роман Симовић, док је у најстаријем театру у Србији наступио најбољи оперски бас на свету Алексеј Тихомиров.

Тим темпом настављамо и у 2022. години! Али и након ње – јер „Дочек” је, као део идеје о подизању капацитета сцене и њене интернационализације, један од најважнијих сегмената у читавом вишегодишњем подухвату Новог Сада као Европске престонице културе. Може се рећи да је „Дочек” у једном не превише атрактивном делу календарске године успео да окупи велики број страних и домаћих уметника, Новосађана и посетилаца, и удахне нови живот граду у културном, уметничком, али и економском смислу, као и да утиче на развој туристичких потенцијала. Стога ће транформисани „Дочек” након 2022. године остати трајни легат Европске престонице културе.

Наравно, круна и главни догађаји „Дочека” у 2022. години су програми двојног отварања Европске престонице културе. Спајамо два календара кроз два датума (31. децембар и 13. јануар), два отварања (на отвореном и на затвореном), два писма (ћирилицу и латиницу), две уметности (визуелну и извођачку) и два програмска концепта – Енергију и Време. Пети „Дочек” по реду доноси велике мултимедијалне изложбе инспирисане енергијом и временом, односно европским и светским научницима – Николом Теслом и Милутином Миланковићем, чији рад ће бити симболично представљен кроз различите уметничке изразе и кроз неколико изложбених концепата. Тако ћемо научну перспективу ова два феномена – енергије и времена – преточити у уметност, изразити и тематизовати кроз њихове културолошке аспекте.

Сви програми „Дочека” својим темама, вредностима и метафорама недвосмислено упућују на назив целогодишњег програма Европске престонице културе 2022. године : „За нове мостове Новог Сада”. Као што кажу аутори једне занимљиве антологије о Дунаву, која ће током лета 2022. године бити представљена у оквиру нашег програмског лука „Дунавско море”: „Дунав је својим мостним крајоликом утиснут у наше европско, као и у различита национална и регионална памћења”. Мостови премошћавају границе и савладавају реку као препреку између две обале. Они су одувек представљали изазове, били су сан митографа, писаца, историчара, пустолова, војсковођа и инжињера.

То да је различитост наша снага значи да наша идеја нових мостова није само израз сна који спаја неспојиво, или премошћава разлике, већ и нешто више – желимо да покажемо да је сам мост или прелаз – добро место, као симбол снаге европске културе и њеног unitas multiplex, као уписивања безбројних креативних енергија у актуелно време и простор. Сличности нас држе на окупу, али разлике су те које нашем заједништву могу да подаре сврху. Прелаз или мост је место живота препуно смисла, који успоставља границу и равнотежу између реда и хаоса. „Нови Сад – Европска престоница културе” значи да невидљива енергија, време и људи кроз процесе стварају видљиве просторе и програме. Укрстимо зато енергију и време – „За нове мостове”!