Интерактивни видео рад „Огрлица” Горана Деспотовског, визуелног уметника, професора на Академији уметности у Новом Саду и председника Савеза удружења ликовних уметника Војводине, и перформера Софије Лукић и Димитрија Деспотовског, биће представљен на Дочеку, 31. децембра, на малој сцени у Штросмајеровој.
Концепт рада базиран је на визуелној интерпретацији сведене форме, кроз процесе одређених кретања субјекта и околине. Рад „Огрлица” представља видео у три дела, у којем су присутни принципи кретања: настајања и нестајања, енергије духа и околних присутних манифестација. Привид овог приказа је у једноличном кретању доминантне форме фигуре, обриса и флуидног простора. Ову поделу у кретању карактеришу задати смерови покрета: у хоризонтали (x-osa), вертикали (y-osa) и кретање форме у оси симетрије (s-оsа). Све релације чине јединство процеса кретања које изискује циклус у сусрету, али и пролазности. Рад „Огрлица” је заправо геометрија кретања у бесконачном простору концентрисана у оси огрлице, која у првом делу видео рада има фронтални приказ док у завршници централни. Ова промена се неосетно одвија кроз три дела видео рада, чинећи на тај начин целину.
Почетно кретање по хоризонту је једнолично, оно је меланхолична представа која је присутна у свима нама, оно је скуп и инструмент као персонификација реалног кретања, као манифестација својствена природном току. Релација овог кретања говори о природној потреби за комуникацијом, потребом за дељењем и потребом за другим. У кретању кроз хоризонтални кадар предмет доминације чини објекат који се креће у својој оси симетрије целим кадром. Ово кретање је унутрашње, кретање око своје осе, око осе симетрије. Кретање које одваја природни циклус од нас и представља наш унутрашњи покрет. Ово кретање покреће фигура која је налик покретној флеци, форми која кроз своју аморфност апсорбује динамику покрета у карактеру скупљања-ширења, она је скуп премеравања, матрица у покрету, тачка настајања или нестајања. Додатна интеракција вертикалних кретања у посебном слоју је стилизована маска која чини скуп генерисаних линија видљивог стања претходна два кретања. Ова кретања као посебни слој слике, отвара видљиви простор слике у зависности од додатне динамике испровоциране звуком из околине. Овако постављена линија или маска осетљива на звук у динамичним осцилацијама кретања покреће слику у релацији наниже и навише.
Цео процес у три дела чини целину која уједињује односе животних кретања, спојева, али и пролазности и враћању периодике кретања уназад. Ова релација кретања протеже се од меланхоличног преко умножене динамичне форме у интеракцији до централног кружног кретања.
Горан Деспотовски рођен је 13. августа 1972. у Вршцу, Србија. Дипломирао је на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду (1995); на Академији уметности у Новом Саду завршио је основне академске (1999) и магистарске студије сликарства (2003), и стекао звање: Доктор уметности – Ликовне уметности (2018). На истој академији је и запослен (од 2004). Изабран је у звање редовног професора, за ужу уметничку област Сликарство (од 2019). Председник је Савеза удружења ликовних уметника Војводине (од 2017). Излагао је на шездесет три самосталне и на више колективних изложби у земљи и иностранству. Вишеструко је награђиван из области ликовних уметности. Аутор је више пројеката у оквиру АУНС: Разлике (2005–), Слика (2011–), Књига (2016), Простор дигиталне слике (2016) и пројеката у оквиру СУЛУВ: СМИЦ. покретна форма (2019–), Померај у кôду (2021–) и др.
Фото: Промо