O nama

„DOČEK” KAO MOST KOJI SPAJA

Dve nove godine, dva računanja vremena, dva pisma i dve umetnosti, kroz dva programska koncepta i kroz dva otvaranja Evropske prestonice kulture, biće jedinstvena proslava u Evropi. Zato, Evropljani i Evropljanke, pridružite nam se u zajedničkoj proslavi interkulturalnog identiteta Novog Sada kroz posebno osmišljen program otvaranja, koji će na brojnim gradskim lokacijama slaviti vrednosti različitosti kroz tradicionalni i savremeni umetnički izraz. Kroz slavljenje raznolikosti i stvaralaštva, velike performativne spektakle, atraktivne svetlosne i digitalne forme izraza, kao i multimedijalne događaje, stvorićemo neponovljivu atmosferu koja će poslužiti kao uvertira za uzbudljivu godinu titule Evropske prestonice kulture, ispunjenu jedinstvenim umetničkim i kulturnim programima namenjenim najrazličitijoj publici.

Prelazak iz jedne godine u drugu i spajanje dva računanja vremena u okviru „Dočeka”, bili su povod da razmišljamo o vremenu i energiji, a kroz njih o ljudima, procesima, prostorima i programima, kako bismo pokazali sa kakvom snagom kultura može da preobrazi naš doživljaj sveta. Programi svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture održavaju se u slavu vremena, njegovog merenja i njegovog simboličkog i kulturološkog značaja.

Početkom 20. veka samo u jednom regionu u Francuskoj postojala su četiri različita načina merenja vremena, a svega nekoliko decenija ranije bilo ih je više od pedeset. A onda se desio veliki preobražaj: u 10 časova ujutro, 1. jula 1913. godine, sa Ajfelovog tornja je poslat vremenski signal širom sveta – nezavisna lokalna vremena ustuknula su pred energijom globalne električne mreže. Tako je nastalo „svetsko” standardno vreme, odnosno normativno merenje vremena u skladu s kojim se i danas budimo, hranimo, informišemo, krećemo, obavljamo svakodnevne aktivnosti – i slavimo godinu titule Evropske prestonice kulture! Lokalna vremena su svakako imala svoj šarm, ali svet se povinovao novoj energiji – impulsima koji su putovali svetom brzinom svetlosti.

Ali, postoji tu još nešto! Više od veka kasnije, u današnjem globalnom svetu neprestano iznova otkrivamo i stvaramo šarm lokalnog, jer „različitost je naša snaga”. To je, uostalom, i uverenje na kom počiva naš programski most „Duga”. Vek nakon globalne standardizacije vremena, titula Evropske prestonice kulture bila je dugoočekivani okvir kroz koji je postalo moguće predstaviti kako se pluralizam lokalnih vrednosti stapa sa zajedničkim evropskim vrednostima, i pokazati ne samo kako je moguće prevazići suprotnosti na kojima se često insistira, već i kako živeti i uživati na prelazima koji spajaju razdvojene obale vidljivog i nevidljivog. Programi „Dočeka”, kao i sama istorija Novog Sada, upravo su izraz takvog prelaza.

Doček Nove godine u Novom Sadu je specifičan zbog njegove interkulturalnosti: Nova godina se dočekuje dvaput, prema „novom” gregorijanskom i „starom” julijanskom kalendaru, 31. decembra i 13. januara. Ovaj dualizam je bio povod da vremenski aspekt „Dočeka” figurativno posmatramo iz dva kulturološka ugla: prvi, „srpski narodni kalendar”, oslonjen na crkveni kalendar, bio je u Srbiji u upotrebi do 1881. godine. Po ovom kalendaru, ušli smo u 7530. godinu od biblijskog potopa, koja će trajati do proleća 2022.

Ovaj „srpski narodni” kalendar vodi nas u pravcu tradicije i njene savremene interpretacije, tj. ka programima koji se bave prošlošću na novi način, poput obeležavanja slave u kulturnim stanicama ili velikog prolećnog okupljanja u Vrdniku u slavu drevnih prirodnih ciklusa, odnosno u vreme dočeka Nove godine prema „srpskom narodnom” kalendaru. Drugi kalendar je gregorijanski, koji se u Srbiji upotrebljava zvanično od 1919. godine, i preko kojeg je tokom poslednjih stotinak godina Novi Sad postao deo globalnog računanja i ustrojavanja sveta. Gregorijanski kalendar simbolički vodi ka modernom i globalnom Novom Sadu, čija istorija u tako računatim okvirima seže sve do neolitskog doba. Tako hronološki sagledana istorija grada biće prikazana, u okviru programskog luka „Doček” kroz jednu trajnu postavku na Pozorišnom trgu, duž linije gde se nekad nalazio početak Jevrejske ulice.

Svesni složenosti fenomena tradicije, želeli smo da iskoristimo njihovu simboliku kako bismo grad pretvorili u svečani prostor koji će Novosađane i sve njihove goste izvesti na ulice u slavu evropske ideje kulturnog pluraliteta – od 31. decembra, preko 1. januara, pa sve do 12, 13. i 14. januara kada će se, u zatvorenim i na otvorenim prostorima, odvijati različiti programi koji zajedno proslavljaju Nove godine i sve nove mostove koje Evropska prestonica kulture gradi među ljudima. Poslednjeg dana decembra, u Novom Sadu će novogodišnja proslava obuhvatiti ne samo uži i širi centar grada, već i most Dugu, kao i Podgrađe tvrđave.

Doček po julijanskom kalendaru, 13. januara 2022, biće obeležen događajima u večernjim satima, na više do 20 lokacija u zatvorenom širom grada, uz učešće više od četiri stotine umetnika i muzičara iz Evrope, čime se otkrivaju ne samo novi muzički tokovi, već i novi prostori stavljeni u službu kulture. „Doček” već godinama otkriva nove lokacije na kojima kultura spaja nespojivo: najavangardniji bend eks-Jugoslavije „Lajbah” nastupio je u Srpskom narodnom pozorištu, najbolji trubač na svetu, Dejan Petrović, sa svojim bendom je doneo zvuke srpske trube u Reformatsku crkvu, sevdalinke su izvođene u Sinagogi, vrhunski džez u Radničkom domu, a eksperimentalna elektronska muzika u Matici srpskoj. Možemo s ponosom reći da su u okviru „Dočeka” nastupili: najbolja mlada evropska džez basistkinja Kinga Glik, violinista Stefan Milenković i prva violina londonske filharmonije Roman Simović, dok je u najstarijem teatru u Srbiji nastupio najbolji operski bas na svetu Aleksej Tihomirov.

Tim tempom nastavljamo i u 2022. godini! Ali i nakon nje – jer „Doček” je, kao deo ideje o podizanju kapaciteta scene i njene internacionalizacije, jedan od najvažnijih segmenata u čitavom višegodišnjem poduhvatu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture. Može se reći da je „Doček” u jednom ne previše atraktivnom delu kalendarske godine uspeo da okupi veliki broj stranih i domaćih umetnika, Novosađana i posetilaca, i udahne novi život gradu u kulturnom, umetničkom, ali i ekonomskom smislu, kao i da utiče na razvoj turističkih potencijala. Stoga će tranformisani „Doček” nakon 2022. godine ostati trajni legat Evropske prestonice kulture.

Naravno, kruna i glavni događaji „Dočeka” u 2022. godini su programi dvojnog otvaranja Evropske prestonice kulture. Spajamo dva kalendara kroz dva datuma (31. decembar i 13. januar), dva otvaranja (na otvorenom i na zatvorenom), dva pisma (ćirilicu i latinicu), dve umetnosti (vizuelnu i izvođačku) i dva programska koncepta – Energiju i Vreme. Peti „Doček” po redu donosi velike multimedijalne izložbe inspirisane energijom i vremenom, odnosno evropskim i svetskim naučnicima – Nikolom Teslom i Milutinom Milankovićem, čiji rad će biti simbolično predstavljen kroz različite umetničke izraze i kroz nekoliko izložbenih koncepata. Tako ćemo naučnu perspektivu ova dva fenomena – energije i vremena – pretočiti u umetnost, izraziti i tematizovati kroz njihove kulturološke aspekte.

Svi programi „Dočeka” svojim temama, vrednostima i metaforama nedvosmisleno upućuju na naziv celogodišnjeg programa Evropske prestonice kulture 2022. godine: „Za nove mostove Novog Sada”. Kao što kažu autori jedne zanimljive antologije o Dunavu, koja će tokom leta 2022. godine biti predstavljena u okviru našeg programskog luka „Dunavsko more”: „Dunav je svojim mostnim krajolikom utisnut u naše evropsko, kao i u različita nacionalna i regionalna pamćenja”. Mostovi premošćavaju granice i savladavaju reku kao prepreku između dve obale. Oni su oduvek predstavljali izazove, bili su san mitografa, pisaca, istoričara, pustolova, vojskovođa i inžinjera.

To da je različitost naša snaga znači da naša ideja novih mostova nije samo izraz sna koji spaja nespojivo, ili premošćava razlike, već i nešto više – želimo da pokažemo da je sam most ili prelaz – dobro mesto, kao simbol snage evropske kulture i njenog unitas multiplex, kao upisivanja bezbrojnih kreativnih energija u aktuelno vreme i prostor. Sličnosti nas drže na okupu, ali razlike su te koje našem zajedništvu mogu da podare svrhu. Prelaz ili most je mesto života prepuno smisla, koji uspostavlja granicu i ravnotežu između reda i haosa. „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” znači da nevidljiva energija, vreme i ljudi kroz procese stvaraju vidljive prostore i programe. Ukrstimo zato energiju i vreme – „Za nove mostove”!